Takođe je zabeleženo da kada učenici pitaju zen učitelja o nekim dubokoumnim temama, kao odgovor bi često dobijali udarac "štapom budnosti" (jap.

Tvoj um je zastrašujuće mesto i ako mu dopustiš da luta to nije dobra ideja. Naravno da treba razmišljati, ali tako da kontrolišeš svoje misli.

Zen je nemoguće razumjeti bez poznavanja osnova budističkog učenja. Za budizam, ovaj je svijet iluzija predstavljen Marom, božanstvom neobične ljepote i privlačnosti, koje ima moć zaslijepiti čovjeka svojim sjajem, ali taj sjaj i ljepota nisu stvarni, već su dio svijeta iluzije. Mara je sinonim naše vlastite vizije stvarnosti koja je više rezultat naših želja i htijenja, onog kako bismo mi htjeli da jest, nego onog što stvarno jest.

Ali pre no što pristupimo razmatranju ovog pitanja, javlja se jedno drugo na koje treba prethodno odgovoriti. Ako u psihoanalitičkom kontekstu govorimo o svesti i nesvesnosti, postoji implikacija da svest ima veću vrednost od nesvesnosti. Da nije tako, zašto bismo se trudili da proširimo područje svesti? A ipak, sasvim je očito da svest kao takva nema neku naročitu vrednost; zapravo, najveći deo onog što ljudi nose u svojim check here svesnim umovima — izmišljotine su i obmane; i to ne toliko što su ljudi nesposobni da vide istinu, koliko zbog funkcije društva. Pretežni deo istorije čovečanstva (s izuzetkom nekih primitivnih društava) odlikuje činjenica da je neznatna manjina vladala većinom svojih bližnjih i izrabljivala ih. Da bi to postigla, manjina je obično pribegavala sili, no sila nije bila dovoljna.

nine. Budi svestan reči koje izgovaraš - stvari o kojima govorimo bitne su i kad ih jednom izgovorimo nikada ih ne možemo vratiti. Nikada ne smemo pričati samo radi govorenja. Naše riječi mogu povrediti mnogo više nego što to možemo shvatiti.

Ona su i danas jedan od najstarijih tekstualnih izvora budizma i svjedoka razvoja zajednice. Redovnička je zajednica do današnjih dana u većini budističkih kultura ostala temeljem i čuvarem religije.

Omiljena budistička ilustracija prirode prajna intuicije dana je slikom Mjeseca koji se odražava u beskonačno promjenjivim oblicima vode. Prajna je samospoznaja o cjelini u kojoj je jedinstvo mnoštvo i mnoštvo jedinstvo. U ovom kontekstu prajna i šunjata postaju sinonimi.

Zen je nešto što bismo svi u nekom trenutku svoga života trebali iskusiti. Ako tražite mir ili jednostavno želite isprobati nešto novo biće dobro da čujete i razmislite o savetima zen budista.

On je smatrao da analitičar ne sme zauzeti stav distanciranog posmatrača već mora imati stav posmatrača koji učestvuje, čime je pokušao da prevaziđe ortodoksnu ideju o analitičarevoj odvojenosti. Po mome mišljenju, Saliven nije otišao dovoljno daleko, a definicija uloge analitičara kao učesnika koji posmatra mogla bi se pretpostaviti onoj o ulozi posmatrača koji učestvuje. Međutim, čak i izraz učesnik ne izražava u potpunosti ono što se ovde ima u vidu; učestvovati još uvek znači biti napolju. Spoznaja druge osobe iziskuje da budemo u njoj, da se s njom poistovetimo. Analitičar razume pacijenta jedino ukoliko u sebi preživljava sve što pacijent doživljava, inače će raspolagati samo intelektualnim znanjem o pacijentu, ali nikad neće stvarno znati šta pacijent oseća, niti će biti u stanju da mu saopšti kako deli i shvata njegovo iskustvo. U ovoj plodonosnoj povezanosti analitičara i pacijenta, u punoj predanosti pacijentu, u potpunoj otvorenosti i prijemčivosti, u svojevrsnoj natopljenosti pacijentom, u toj direktnoj vezi — jedan je od bitnih preduslova psihoanalitičkog razumevanja i izlečenja.22 Analitičar mora postati pacijent, ali mora ostati i ono što jeste; mora zaboraviti da je lekar, a ipak mora toga ostati svestan. Jedino kad prihvati ovaj paradoks, moći će da da tumačenja koja će uživati autoritet jer se korene u njegovom vlastitom iskustvu. Analitičar analizira pacijenta, ali i pacijent analizira analitičara, pošto analitičar, deleći nesvesnost svog pacijenta, ne može a da ne razjasni sopstvenu nesvesnost. Zato ne leči samo analitičar pacijenta već i ovaj njega. Ne shvata samo on pacijenta već, na kraju, i pacijent shvata njega. Kad se dođe do ovog stupnja, postignuta je solidarnost i družba.

Tek se vremenom i interakcijom tih razlika s geografskim širenjima i razdvajanjima te političkim utjecajima razne skupine i formalno razdvajaju u zasebne redovničke zajednice. Madjamaka i jogaćara su glavne mahajanske filozofske tradicije u Indiji, a u Kini se kao značajno učenje razvija i ona Buda-prirode (Tatagatagarba; Budadatu).

Kad govorimo o rođenju obično mislimo na činjenicu fiziološkog rođenja, koje se, kad je u pitanju čovekovo dete, događa oko devet meseci posle začeća. Međutim, značaj ovog rođenja umnogome je precenjen. Po bitnim svojstvima, život odojčeta nedelju dana nakon rođenja više liči na intrauterinsko bivstvovanje no na život odraslog čoveka ili žene.

Smatralo se da će svest o potisnutom porivu dovesti do uspostavljanja vlasti pobedničkog ega nad njim. Kad se oslobodimo Frojdove ograničene koncepcije nesvesnog i sledimo gore izloženu koncepciju, Frojdov cilj — pretvaranje nesvesnosti u svest (»id u ego«) — dobija šire i dublje značenje. Osvešćivanje nesvesnog pretvara golu ideju o čovekovoj univerzalnosti u živo iskustvo ove univerzalnosti, to je iskustveno ostvarenje humanizma.

Na trećem stupnju sve više i više se odvaja od svoje majke, sve je dalje od njene dojke. Izbegava brige i odbacuje strah. Mada bi nekažnjeno mogao da bude grub i nepravedan prema svakome, u tome ne bi našao nikakvo zadovoljstvo, pošto je u svojoj ljubavi prema Bogu toliko njime očaran, toliko je njime zaokupljen u dobročinstvima: lavatory ga je toliko učvrstio u milju, svetosti i ljubavi da mu sve što je Bogu neslično ili tuđe izgleda bezvredno i odurno.

No psihoanaliza ove opšte ideje deli sa drugim humanističkim filosofskim ili religioznim koncepcijama. unhappy moramo pristupiti opisu osobenog pristupa kojim psihoanaliza pokušava da ostvari svoj cilj.